‘’Jogini mere životni vek brojem udisaja, a ne brojem godina.’’
Svami Šivananda
Naš život počinjemo udahom i završavamo izdahom. Jeste li se nekada zapitali kako bi naš život izgledao ako bi disanje zavisilo od nas? Verujem da ne bismo radili ništa drugo, ne bismo ni spavali, jedino bismo vodili računa da se ovaj proces neprekidno dešava. Na našu veliku sreću, dišemo automatski, spontano. Pa čemu onda sva ta tolika priča oko disanja kada se ono neprekidno dešava mimo našeg svesnog uplitanja do kraja života?
Disanje je naš prirodni mehanizam opuštanja. Da bismo znali da koristimo ovu veliku silu u našu korist, potrebno je da naučimo kako da dišemo. Da, zvuči paradoksalno, ali zapravo je potrebno da naučimo da dišemo pravilno.
Disanje je most koji povezuje naše telo i naš um. Zato se u jogi sve dešava u samom povezivanju tela sa disanjem, odnosno pokreta sa disanjem. To znači da uvodimo svesnost u naše automatsko disanje i time naš prirodni mehanizam koristimo kako bismo uz svesno disanje uklonili napetost, stres, kako bismo se umirili, opustili. A time imali i veću koncentraciju, jasnoću, rasterećenost. I podjednako važno, na ovakav način dozvoljavamo energiji da slobodno teče kroz naše telo.
Svaki put kada u našu automatsku ili nesvesnu aktivnost uvedemo svesnost, dolazi do promene u nervnom sistemu, do promene fizioloških procesa u mozgu i sve to utiče na celo telo, na um, na emocije, na celo naše biće. Kada naše automatsko disanje zamenimo svesnim disanjem dolazi do aktiviranja Cerebralnog korteksa, koji je ključan za našu memoriju, pažnju, misli, jezik, za samu našu svest. Aktiviranjem korteksa dolazi do umirivanja, uklanjanja napetosti i opuštanja fizičkog tela, naših misli i emocija.
- Na koji način mi to vežbamo na časovima joge?
Moji časovi joge se sastoje od asana - fizičke vežbe i položaji, pranajama - tehnike disanja i meditacija - tehnike relaksacije i umirivanja. Ono što je zajedničko svim ovim tehnikama jeste disanje. Zato na časovima joge skrećem pažnju na disanje podjednako kao i na pravilno izvođenje položaja.
Kada je telo u nekom izazovnom položaju, naš mozak dobija signal da smo u nekakvoj opasnosti, pa disanje postaje plitko, isprekidano, često čak i blokirano. Uz instrukciju da svesnost usmerimo na disanje, počinje opuštanje i produbljivanje disanja, umesto prekida u disanju. I tada naš mozak dobija informaciju da smo sigurni i bezbedni i da se može opustiti, a mi svesno nastavimo da dišemo u ‘’teškim’’ položajima, uklanjajući stres i napetost iz tela i kao krajnji efekat, ostajemo potpuno opušteni nakon časova joge. Kada se umirimo, onda nam zahtevni položaji ne budu naporni niti stresni. Iz jednog razloga – svesnog disanja.
Na časovima joge su važni svaki udah i svaki izdah. Oni nas opuštaju, doprinese našoj dubljoj povezanosti tela i uma i daju nam energiju. Svesno disanje, kontrola disanja i pravilno disanje su ono što vežbamo na časovima joge. Sve ovo radimo uz pravilno izvođenje asana. Kada savladamo pravilno disanje, vrlo brzo shvatimo da ne postoje teške i lake asane, postoji samo pravilno držanje i pravilno disanje.
Disanje je naša životna energija
Već smo razjasnili koliko nam koristi svesno disanje dok vežbamo jogu. Kada svesno i pravilno dišemo možemo da eliminišemo različite bolove u telu, da smanjimo stres, a ono što je joginima takođe važno, da produbimo položaj tela. Jer telo postaje opuštenije, fleksibilnije, nema grča i zategnutosti. Svesnost i opuštanje su načini da napredujemo u vežbanju. Uz redovno vežbanje ovaj mehanizam usvajamo i koristimo ga i van prostirke, van časova joge, u izazovnim i stresnim situacijama, dozvoljavajući telu i umu da se opuste, da ostanu smireni, fokusirani i u isto vreme i opušteni.
Disanje ima moć da uravnoteži nervni sistem, oslobodi nas stresa, da ojača naš imunitet, poboljša rad svih naših organa u telu, oslobodi nas anksioznosti, strahova, da nam dozvoli da budemo zdravi i u miru sa sobom.
Kada svesno i duboko dišemo dolazi do većeg unosa kiseonika u telo i još važnije, većeg eliminisanja toksina iz tela. Dolazi do stimulisanja limfnog sistema koji pomaže uklanjanju toksina, a veći unos kiseonika pomaže i u apsorpciji vitamina i minerala. Kada smo napeti ili uplašeni, mišići se grče i disanje postaje plitko, samim tim ne unosimo dovoljno kiseonika u telo, a zadržavamo toksine.
Svesnim i dubokim disanjem doprinesimo opštem zdravlju tela, jer naši unutrašnji organi, organi za varenje, želudac, jednjak, creva, kao i naš mozak, nervi i mišići dobijaju više kiseonika, čime njihov rad postaje efikasniji, a naše zdravlje optimalno poboljšano.
Sa svakim udahom i sa svakim izdahom milioni senzornih receptora u respiratornom sistemu pošalju signale do našeg moždanog stabla putem vagus nerva. Kada brzo dišemo, ubrzavamo i mozak, aktiviramo simpatički nervni sistem - luče se hormoni stresa, ubrzava se rad srca, povisi se krvni pritisak, mišići postaju napeti, znojimo se i postajemo anksiozni. Svesnim disanjem i kontrolisanjem daha, aktiviramo parasimpatički nervni sistem, telo se opušta, isključuju se hormoni stresa, krvni pritisak se snizi, nestaje napetost, postajemo smireni i mentalno rasterećeni.
A kako se mentalna i emocionalna napetost smanjuju, otvara se prostor da budemo radosni i ispunjeni. Imamo jasan fokus i bistrinu uma.
Strahovi, slutnje i stresovi pokreću simpatički nervi sistem, koji kako bi nas odbranio i dao nam najveće šanse da se odbranimo od opasnosti, počinje da luči hormone stresa, adrenalin i kortizol, Upadamo u stanje gde nam je signal da se borimo ili da bežimo. Dubokim disanjem izazivamo aktivnost u parasimpatičkom nervnom sistemu, koji isključuje hormone stresa i možemo da se opustimo, da budemo u miru i balansu.
Vežbe disanja čine naša pluća zdravijim, elastičnijim, moćnijim. Dubokim i svesnim disanjem poboljšavamo rad celog respiratornog sistema, a time sprečavamo i mnoge respiratorne blokade i probleme. Budemo zdraviji i kapacitet naših pluća se povećava.
Duboko i svesno disanje eliminiše sve energetske blokade u našem telu. Kako bi energija – prana mogla slobodno da se kreće, potrebno nam je svesno disanje. Prana se kreće kroz naše telo energetskim kanalima, kojih ima preko 72 000 i nazivaju se nadiji. Postoje tri glavna energetska kanala u našem telu: Ida, Pingala i Sušumna.
U svom kretanju prana snabdeva glavni energetski kanal, koji odgovara sredini kičmene moždine - Sušumna nadij. Počinje u Muladara čakri u prostoru perineuma ili grlića materice i završava se u Sahasrara čakri, na vrhu glave.
Ida nadij kreće sa leve strane Muladara čakre i spiralno se penje duž kičmene moždine prolazeći kroz svaku čakru i završava u levoj strani Agija čakre, centru najviše svesnosti. Ida nadi dominira levom stranom tela i desnom stranom mozga.
Pingala nadij izlazi iz desne strane Muladara čakre i kreće se suprotno od Ida nadija, prolazi spiralno kroz sve čakre i desnom stranom ulazi u Agija čakru. Pingala nadi dominira desnom stranom tela i levom stranom mozga.
Tehnikama disanja mi utičemo na tok prane kroz Ida i Pingala nadi, činimo ih uravnoteženim i na takav način automatski pokrećemo Sušumna nadi, koji predstavlja ravnotežu. Ida i Pingala odgovaraju levoj i desnoj nozdrvi. I ako bismo obratili pažnju, videli bismo da se u toku dana smenjuju aktivnosti u levoj i desnoj nozdrvi. Da je jedna uvek dominantnija od druge. Kada je prohodna desna nozdrva, dominantan je Pingala nadij, kada je aktivna leva, dominantan je Ida nadij. Kada su aktivne obe nezdrve, dominantan je Sušumna nadij. Tehnikama disanja utičemo na protok prane kroz Sušumna nadi, povećavajući njegovu aktivnost tokom dana. Joga uravnoteži tok prane u nadijima. Kada su nadiji pročišćeni i uravnoteženi, um je kontrolisan, tada aktivan najvažniji nadij u telu, Sušumna nadij.
Tok prane u telu učimo da kontrolišemo tehnikama disanja i svim drugim tehnikama na časovima joge. Ovo je najvažniji jogički način na opuštanje, umirivanje, harmoniju i balans.
Tehnike disanja koje radimo na časovima joge su istovremeno i vežbe fizičkog i mentalnog zdravlja. Dok učimo da produbljujemo i kontrolišemo disanje, vežbamo i naš um da ostane smiren i da koristi disanje kao glavni pogon u našem telu. Na ovakav način doprinosi našem opštem zdravlju i umnogome poboljšavanju kvalitet samog života.
Kontrola disanja može da promeni kako se osećamo.
Korisno je znati ove tehnike kada smo besni, u strahu, anksiozni ili bezvoljni. Postoji mnogo jogičkih tehnika i načina kako da utičemo na naše disanje, a samim tim na ceo naš sistem, na naše zdravlje i na naš život.
Zato je korisno da počneš da vežbaš jogu odmah.
Comments