top of page
Search

Zašto je meditacija obavezan deo joga časa?

Meditacija je put ka unutrašnjem miru. Drevni učitelji su je nazivali lestvicom koja seže od zablude do istine, od tame do svetlosti, od bola do blaženstva, od nemira do trajnog mira, od neznanja do mudrosti.


Meditacija čini um mirnim i stabilnim. Meditirajući razvijamo snažne i čiste misli, naše mentalne slike su jasne, a naše misli dobro utemeljene.


Meditacija je naš prostor da bolje razumemo sebe, da upoznamo sve ono što mi jesmo, da razumemo i ono što nismo, da napravimo razliku između onoga što nam koristi i onoga od čega je dobro odustati i ukloniti iz našeg života. Bilo da su to neke naše misli, neka naša ponašanja, uverenja, nagomilane tenzije, nervoze i patnje, meditacija je naš način da se opustimo, rasteretimo i regenerišemo sebe.



Časovi joge se uvek završavaju tehnikama duboke relaksacije ili meditacijama. Danas uglavnom meditiramo zbog osećaja duboke opuštenosti, uklanjanja napetosti iz mišića i nervnog sistema, zbog eliminisanja bolova u telu i dobrog raspoloženja, fokusiranosti i jasnoće koji proističu kao važni kvaliteti nakon vežbanja. Meditacija počinje sa opuštanjem.


OD STRESA DO OPUŠTENOSTI

Stil života modernog čoveka je u stanju neprekidne aktivnosti. Da bismo ispunili sve zahteve dana, zahteve okoline, posla, nas samih, uvek nešto moramo. Svakodnevna kontinuirana napetost nas uvodi u stanje hroničnog stresa. Kada smo pod stresom aktivan je naš simpatički nervni sistem. A usled hronične reaktivnosti, uz celodnevno ‘’moram’’ on postaje povećano oprezan i neprestano nam šalje signale da smo u nekakvoj opasnosti spremajući nas da se borimo ili da bežimo. Luče se hormoni stresa i usled ovakve disharmonije u našem telu, javljaju se bolovi u leđima i zglobovima, slabi nam imunitet, nesanice, poremećaji u varenju, kardio-vaskularni problemi, anksioznost ili već nešto drugo.


Često se pozabavimo nastalim akutnim fizičkim problemima, ali je još važnije da se pozabavimo i samim uzrokom problema - stresom. Naravno da na mnogo toga ne možemo da utičemo, na okruženje na poslu, na nervoznog šefa, na mnogo obaveza, ali ono na šta možemo da utičemo jeste naš odgovor na sve stresne situacije. Možemo da utičemo na to da se mi opustimo, da uklonimo stres i napetost iz našeg tela i iz našeg uma, kako bismo sprečili da usled stalnih napora uđemo u hronične probleme. Danas je sve više psihosomatskih oboljenja i svima im je zajednička kontinuirana izloženost stresnim situacijama. Kada se nagomilavaju naše emocionalne napetosti i stresovi, ove tenzije se odraze na fizičko telo u vidu različitih psihosomatskih oboljenja. Još jedna loša posledica neprekidne aktivnosti simpatičkog nervnog sistema je i smanjivanje nivoa dopamina i serotonina, pa polako gubimo osećaj zadovoljstva i uživanja u životu.


Tehnike duboke relaksacije ili meditacije su jedan od načina da se opustimo, zato smo nakon časova joge uvek opušteni i lepo raspoloženi. Ove tehnike balansiraju centralni nervni sistem, umirujući simpatički i aktivirajući parasimpatički nervni sistem, koji nas opusti i relaksira. Napetosti i stres se legano povlače, snižava se krvni pritisak i otkucaji srca, sve ulazi u balans i mir. Osim opuštanja na fizičkom nivou, opuštamo se i na mentalnom i emotivnom. I naročito važno, ove tehnike treniraju naš um da ostane miran i stabilan i u stresnim situacijama. Razvijamo fokusiranost, stabilnost uma i jasnoću.


NEMIRAN UM

Um često porede sa majmunom jer je sklon da bude nemiran i nepredvidljiv. Porede ga i sa slonom, zbog silovite strastvene prirode. Čak i sa velikom pticom jer se slobodno kreće u svim pravcima, leti sa grane na granu, sa drveta na drvo. Zaista, naš um ima sve ove karakteristike – da neprekidno luta, da se vrpolji, da nas obmanjuje, da je nepredvidljiv, da nas preplavi, da nas poput slona silno odalami.


Meditiranjem prevazilazimo sve ove potencijale uma i razvijamo stabilnost. Mnogo puta smo čuli da je um loš gospodar, ali dobar sluga. Meditiranjem postajemo gospodari sopstvenog uma, a on naš najbolji sluga i prijatelj.


Kada se tek susretnemo sa meditacijama nekada možemo lako da se obeshrabrimo i pokolebamo količinom i sadržajem misli. Misli se razbuktavaju i um luta u svim pravcima. Analiziramo, kalkulišemo, razrađujemo strategije, ima nas u svim pravcima. I što mi brže bolje pokušavamo da zaustavimo tok misli, to su one upornije ili napornije.


Pojavljuju se osećaji u telu, bol, neprijatnosti, želimo što pre da završimo, osećamo i glad i žeđ, javljaju se nestrpljenje i nelagoda, preplavljujuće misli, sve sa ciljem da nas pomere iz našeg pokušaja da se umirimo.


Mozak je naš veliki prijatelj, on nas uvek spašava. Suočen sa tolikom količinom misli, potisnutih sadržaja, bolnih iskustava koje smo sakrili u nekom delu našeg uma, neprijatnostima, on ispunjava svoju svrhu, diže naš sistem kako bismo pobegli i zaštitili sebe od neprilika.


Zato su jogičke vežbe i tehnike disanja odlična priprema za meditacije. Dok radimo asane, dok se krećemo kroz prostor, mi smo zapravo u meditaciji u pokretu. Joga podrazumeva svesnost i prisutnost u sadašnjem trenutku. Dok vežbamo, mi uključimo svesnost u naše pokrete, razvijamo nepristrasno posmatranje sopstvenog tela i uma kroz pokret, isključujemo buku naših misli, stvaramo prostor u telu i u umu da se opuste. A meditacija je opuštenost. Zato nam jogičke vežbe, pokreti tela i istezanja ne razvijaju samo fleksibilnost, snagu, ne uklanjaju samo bol iz našeg tela, već nas rasterete, umire i opuste. Vežbanje nam uskloni napetost iz tela, a opušteni i istegnuti mišići i tetive, fleksibilni zglobovi i pročišćen respiratorni sistem nam dodatno olakšaju meditativne položaje, zato su joga asane i tehnike disanja idealna priprema za meditacije.



Tehnike duboke relaksacije ili meditacije uklone sve neravnoteže u našem telu, mišići se dodatno opuštaju, ceo nervni sistem se uravnoteži, razvijamo i svesnost o iskustvima tela i uma u sadašnjem trenutku. Razvijamo kvalitete posmatranja, što nam dozvoljava da prihvatimo sve senzacije i sve misli koje se pojavljuju u našem prostoru. Ne opiremo se neprijatnostima, mislima, emocijama i senzacijama, već ih posmatramo. Na ovakav način negujemo stav prihvatanja, radoznalosti i jasnoće.


Redovnim praktikovanjem pročistimo naš um od različitih nagomilanih sadržaja, od naših automatskih reakcija, od bespotrebnih misli, nakupljenih nervoza, strahova, bola, naša osećanja prestanu da nas plaše ili parališu, stavljamo naš um pod našu kontrolu.


Savladamo kako da se suočimo sa mislima, sa našim osećanjima, emocijama, kako da ih posmatramo, razumemo i prihvatamo. Razvijemo osećaj nepristrasnosti, poverenja u sebe, sadržaji sa kojima se suočavamo nas više ne plaše, um će se umirivati. Postajemo gospodari sopstvenog uma i sopstvenog života. U miru, sa prihvatanjem svega što se pojavljuje, sa poverenjem u sebe.


Tehnike relaksacije ili meditacije uklanjaju stres i napetost koji su nagomilani u telu i u umu. Dolazi do duboke fizičke, mentalne i emotivne opuštenosti. Kroz ove tehnike razvijamo sposobnost da budemo mirni i stabilni u svim životnim situacijama. Ova stanja duboke relaksacije oslobađaju misli iz naše podsvesti, oslobađaju nas potisnutog stresa, bola i patnje. Nervni sistem je uravnotežen i harmoničan, a samim tim su i svi naši organi, endokrini sistem i naš metabolizam u svom optimalnom stanju. Sve ovo doprinosi da se odbrambeni mehanizmi revitalizuju i osnaže, čime se poboljšava naš imunitet i celokupno zdravlje. U tom stanju relaksacije i oslobađanja mentalnih i emotivnih napetosti, oslobađamo i blokiranu energiju koja počinje slobodno da se kraće, prožimajući sve ćelije našeg tela, vraćajući nam snagu i vitalnost.


Tu gde počinje opuštanje, tu počinje stanje uravnoteženosti, mira i dobrog zdravlja.

53 views0 comments

Recent Posts

See All

Comentários


bottom of page